Не знам у ком је тренутку потрошачима и грађанима престало бити важно шта и од кога купују. Политика, али и организације цивилног друштва лоше обављају свој посао и једино је на самим потрошачима и произвођачима да се удруже и подрже на тај начин једни друге. Групе солидарне размене су групе људи које заједно купују и размењују одређене производе и услуге. Но није то било каква заједничка куповина. Разлика је у придеву "солидарна".


У ком смислу се користи та реч?

Солидарност значи изабрати другачији модел развоја, изграђен одоздо, зато што је чин куповине увек некако политички чин. Независно колико ми новца имали у новчанику, свако засебно, сви заједно одређујемо правац развоја друштва, сваки, баш сваки пут кад купујемо било шта. Не би се без разлога свуда отварале гомиле супермаркета, па и у нашим најсиромашнијим срединама, да они не остварују некакву добит. То значи да мали свакодневни гест потрошача са сасвим мало труда може узроковати скретање опште економије у праведнијем смеру. Уопштено, солидарност такве групе значи подршку малим произвођачима који би иначе имали веома ограничен приступ тржишту. Групе исто тако усмеравају пажњу на свеукупни утицај њихове куповине на животну средину и на радничка права.

Значи, те групе заједно купују производе од произвођача које бирају по одређеним принципима. То је економија директног односа произвођача и потрошача . Обоје напуштају посреднике , посебно велике системе организоване дистрибуције попут супермаркета и постепено изграђују поверење, склапају савезе. Групе солидарне размене - ГСР су партиципативни лабораторији где се изабире "кратак ланац", односно избацују се сви посредници који иначе стоје између произвођача и потрошача. То је први и главни корак који карактерише активност група. Унутар групе потрошачи се директно упознају, одређују критеријуме и потом заједно траже и упознају пољопривреднике. Група се декларише као солидарна, али доћи до стварне, примењене солидарности релативно је дугорочан процес. Тај процес се може размотрити као постепени редослед од транспарентности, преко поверења до солидарности. Заправо све је то у неку руку повезано, али битно је размотрити те вредности засебно.


Транспарентност

Група се ствара са заједничком визијом, а притом је кључно да људи буду отворени и да јасно и искрено изразе што желе чинити. Значи, ако желе тражити локалног еколошког произвођача, треба јасно рећи зашто га траже, односно јасно изразити своје потребе . Потом, у разговору произвођачу требају јасно рећи шта желе. Произвођач се такође подстиче да буде што транспарентнији и покаже тачно своје економско стање, калкулације цена, начин производње и слично. Дужан је одговорити на свако питање које му потрошачи поставе. Можда неће сви потрошачи из групе отићи у посету произвођачу, па је важно да они који су посетили имање предају све информације које су прикупили. Неке (иако ретке) групе примењују принцип транспарентности и на чланове који такође јасно изражавају колики су им приходи и колико могу да плате за производ. Отвореност и искреност - транспарентност, предуслов су за поверење .



Поверење

Значи, као прво битно је да потрошачи буду искрени једни с другима како би си могли дати пуномоћ у разним активностима. Такође, ако група потрошача види јасну слику, онда је у стању склопити одређени економски договор базиран на поверењу. Рецимо, да би се договорила куповина одговарајућег производа, битно је успети договорити цену, а да би се одредила цена битно је увидети све трошкове производње . Потрошачи ће моћи веровати произвођачу тек кад сопственим очима виде да је истина све што наводи. Тек кад види целокупну слику начина производње, група потрошача ће стећи поверење у опис трошкова које наводи произвођач, па га неће при свакој куповини запиткивати и ценкати се око сваког производа. С поверењем нестају сумња и страх, а међусобни односи се полако продубљују. Као и свуда, пре или после могу се појавити проблеми. У том тренутку се тражи подршка или помоћ, а тада ступа на снагу солидарност.



Солидарност

Потрошачи и произвођачи у таквом економском моделу где се директно сусрећу, упознају и друже, стварају пријатељства, а пријатељи се међусобно помажу. ГСР дели ризик производње. Производња хране зависи о људском учинку, али и о временским и другим условима. Догађа се да произвођач има слаб род одређене године, па ће можда тражити од групе потрошача да плати нешто вишу цену како би покрио губитке. Може се догодити да произвођачу недостаје радне снаге и рецимо у време садње или бербе затражиће помоћ од потрошача. Исто тако неки потрошач може остати без примања, па може добити преко размене или на други начин помоћ од других потрошача или од произвођача. Ако се међусобно сви добро познају и ако је остварен однос поверења, природна последица биће могућа узајамна помоћ или солидарност.



Солидарност - свесни гест малих потрошача

Солидарност у таквим групама је свесни гест малих потрошача да дају подршку малим произвођачима, чији опстанак је незамислив у глобалној економији, која гази све што није подређено принципу згртања профита. Солидарност се спроводи и кроз респектовање произвођача, примања потрошача и њихових стварних потреба. Ради се о економском моделу у ком се потрошачи и произвођачи директно сусрећу, упознају и друже. Што је најважније, деле се ризици производње, али и тренутне куповне моћи купаца.


Мотиви за приступање Групи солидарне размене су разноврсни. Најчешће људи желе добити здраву и безбедну храну по прихватљивој цени. Произвођачима познавање купаца, њихов пријатељски однос помаже код планирања сезонске садње, одређивање шта ће и колико садити, а често се договори плаћање производа више месеци унапред, чиме се деле безбедност и ризици. У таквој сарадњи води се рачуна да се смањи потреба за сувишном амбалажом и паковањем, као и непотребним трошковима превоза.


Таква Група је због непосредне повезаности чланова потенцијал разноврсних знања, способности и вештина, за које се такође отвара низ могућности за размену и ширење. Дакле, ствара се платформа за коректну, моралну трампу широког спектра људских делатности, чиме се ствара и мало тржиште рада . Формат за организовање Групе солидарне размене јесте креативност и синергија свесних појединаца, мотивисаних њиховим здравим потребама за удруживањем на неком животном подручју. Наравно, да у тим групама нема идеалних односа . И ту се појављују проблеми, непријатељства, неслагања, подметање. Можда ће се неки чланови групе с временом показати као немилосрдни, неки ће варати, препродавати туђу робу, испољиће се ко зна какве аномалије. Биће ту узаврелих емоција, расправљања, напуштања, проналажења и бирања нових произвођача и потрошача. Ма, колико год то изгледало непријатно, ипак нечег посебно вредног има у томе, а то је да такво искуство не можете доживети ни у једној отуђеној, хладној хали трговачких центара.



Дакле, ради се о једном искушењу да градимо или разарамо одређени економски однос у који свесно, својевољно, мотивисано улазимо, без да неки тим мултинационалне корпорације мисли за нас. Дакле, ако ништа друго добробит за учешће у Групи солидарне размене је да будете неко ко мисли својом главом! А то и није тако занемарљива бенефиција у овим немилосрдним временима кад се светом све више шире многи злогласни гиганти који газе сва начела здравих и благотворних производа.



Ивана Парађиковић


Текст преузет са https://www.agroklub.com/